Prošli su prvi meseci našeg druženja oko jedne-dve go garniture, koliko je Malac uspeo da obezbedi. Već smo osećali da dostižemo granične vrednosti sa dostignutim znanjem, (ne)postojećom literaturom i manjkom garnitura.
Stigao je i februar, tačno pre 50 godina. Dobili smo od Mitića informaciju da će nas posetiti njegov drug iz vojske Dušan Dubaković koji je , kao i Mitić, misionarski proširio Go u Kragujevcu i prethodne godine (1970.) osnovao prvi srpski go klub, Radnički!
Susret sa igračima iz Kragujevca bio je zakazan za 12. Februar, dan kada se u Nišu tradicionalno održava Marš izviđača “Tragom logoraša” u čast logoraša koji su 1942 pobegli iz logora na Crvenom Krstu. Nekoliko izviđača iz Kragujevca bili su članovi go kluba i to je bila izuzetna prilika da se upoznamo, odigramo nekoliko partija i naučimo nešto novo o Gou.
Osvanuo je taj dan, tmuran, hladan i kišovit, sa susnežicom, kao što obično biva tokom tog marša. I ja sam, kao sonovac i srednjoškolac, lično prešao taj marš i tačno sam znao kako će izgledati naši gosti kada se pojave na ELEF-u!
Čekali smo ih do kasnog popodneva. Bilo nas je desetak. I došla je ekipa, sva mokra, pokisla, blatnjava. Ali to nije smetalo Dušanu i drugarima da sa puno entuzijazma pričaju o gou i igraju strpljivo partije sa nama. već tada se videla velika razlika u znanju u korist gostiju! Igrali smo uglavnom prednosne ili hendikep partije kako bi bili makar malo ravnopravni partneri gostima.
Taj dan (opet jubilarnih 50 godina!) predstavljao je početak velikog prijateljstva i rivalstva go igrača Niša i Kragujevca koji i danas traju. Prvih nekoliko godina Kragujevčani su bili nadmoćniji, da bi vremenom naši igrači preuzeli primat. Tek skoro sam saznao da su Dušan i ekipa zakasnili na bus, krenuli vozom, stigli do Stalaća i tamo proveli celu noć na stanici, čekajući jutarnji prevoz za Kragujevac. Srećom, imali su go garniture pa je noć brzo prošla…
Dubakovića i Dr. Mitića nema više među nama. Gore negde igraju svoje beskrajne partije, uz neizbežno pivce…
